Napoleonova ratovanja po Evropi bila su već dostojniji predmet travničkih razgovora. Najpre se o tim ratovima govorilo kao o dalekim događajima koji se tumače i prepričavaju, ali koji sa njihovim stvarnim životom nemaju i ne mogu imati nikakve veze. Dolazak francuske vojske u Dalmaciju primaknuo je neočekivano toga Bunapartu iz pričanja Bosni i Travniku.

U isto vreme u Travnik je došao novi vezir Husref Mehmed-paša i doneo poštovanje za Napoleona i interes za sve što je francusko, i to, kako su Travničani nalazili, u mnogo većoj meri nego što jednom Osmanliji i carskom većilu priliči.

Sve je to uznemirivalo i dražilo travničke Turke i oni su o Napoleonu i njegovim podvizima počeli da se izražavaju kratkim i beznačajnim rečenicama ili samo ponosnim i prezirnim uspijanjem usana. Ali sve to nije moglo da ih potpuno udalji i zaštiti od toga Bunaparte i od događaja koji su se čudesnom brzinom širili od njega po Evropi, kao krug talasa od svoga središta, i kao požar ili zaraza stizali i onoga koji beži kao i onoga koji sedi nepomičan. Taj nevidljivi i njima nepoznati osvajač bacio je i u Travnik, kao u tolike druge gradove sveta, nemir, pokret i uzbuđenje. Tvrdo i zvučno ime Bunaparta ispuniće i travničku kotlinu za niz godina i Travničani će, hteli ili ne hteli, često žvakati njegove čvornovate i ćoškaste slogove;. ono će im dugo zujati u ušima i titrati pred očima. Jer, nastupala su konzulska vremena.