Bio je najposle slobodan ali nije znao šta će sa tim slobodnim vremenom. Pomisli na odmor i san, ali mu pogled pade na obešen ćurak koji je malopre dobio od vezira i odmah se javi, kao nešto bolno i neočekivano, misao da o svemu treba napisati izveštaj ministru u Pariz i ambasadoru u Carigrad. Znači da sve treba još jednom preživeti i sve prikazati tako da ne bude ni suviše na štetu njegovog ugleda a ni daleko od istine. Taj zadatak stoji sada pred njim kao neprelazna planina koju ipak mora da pređe. Konzul prekri oči dlanom desne ruke. Još nekoliko puta duboko udahnu vazduh i izdišući ga izgovori poluglasno:

— Ah Bože blagi, Bože blagi!

I ostade tako zavaljen na sećiji. To mu je bio san i odmor.