Neposredno pre svoga odlaska iz Travnika, pošto bi uspavao vezirovu pažnju, trebalo je da kapidžibaša izvadi drugi ferman, katil-ferman, kojim se vezir, kao i svi posredni i neposredni saradnici ranijeg sultana, osuđuje na smrt, i da naredi jednom od bostandžibaša iz svoje pratnje da poseče Mehmed-pašu, pre nego iko od njegovih ljudi mogne da mu priteče u pomoć. Ali lukavi vezir, koji je takvu mogućnost predviđao, obasuo je pažnjom i počastima kapidžibašu, praveći se da veruje njegovim rečima i da je oduševljen carskom milošću, i odmah je podmitio njegovu pratnju. Zatim mu je pokazao varoš, i upoznao ga, na Divanu, sa francuskim konzulom. Sutradan je bio sjajan teferič na jednoj livadi, pored druma koji vodi ka Turbetu. Posle dobre gozbe i jakih jela, kad su se vratili u Konak, kapidžibašu je »od oštre bosanske vode« uhvatila ljuta groznica. Vezir je ponudio svome gostu da se posluži njegovim lepo uređenim amamom. Dok se kapidžibaša pario na vrelim kamenim pločama, obilno se znojeći i čekajući na masera koga mu je Mehmed-paša naročito hvalio, vezirovi vešti ljudi odšili su postavu na njegovom ćurku, gde se, po kazivanju podmićenog bostandžibaše, nalazio skriven katil-ferman. Ferman je nađen i predan veziru. A kad je kapidžibaša, umoran i rasparen, izišao iz kupatila, osetio je odjednom bolnu, vrelu žeđ koju nikakvo piće nije moglo da ugasi. Pijući sve više, on se trovao sve jače. Pre mraka pao je hukćući kao čovek kome gore usta i ponutrica, a zatim se ukočio i zaćutao. Kad su videli da mu se oduzeo dar govora i da je sav uzet, da ne može ni glasom ni znakom dati java od sebe, rastrčali su se iz Konaka da traže lekara i sazivaju hodže. Za lekare je bilo dockan, a hodža je uvek na vreme.

Modar kao čivit i krut kao mrtva riba, kapidžibaša je ležao na tankom šiljtetu, nasred sobe. Jedino su mu očni kapci još podrhtavali i on bi ih s vremena na vreme teško dizao, kolutao očima i nekim strašnim pogledom kružio po sobi, tražeći svoj ćurak ili nekog od svojih ljudi. Te velike, mutne oči prevarenog i ubijenog čoveka koji je došao da ubije na prevaru bile su jedino što je još živo na njemu i izražavale sve ono što on nije više mogao da kaže ni učini.