Davil je bio zgranut i nem od čuđenja. Sve mu je to izgledalo kao neverovatna priča i hteo je nekoliko puta da prekine tumača. Postupak vezirov izgledao mu je ne samo strašan i zločinački nego i opasan i nelogičan. Sav naježen, konzul je hodao po sobi, zagledao Davni u lice, kao da želi da vidi, govori li on to ozbiljno i je li pri sebi.

— Kako? Kako? Je li mogućno? Kako se to može? Pa kako sme? Pa saznaće se! I, na kraju, šta će mu sve to pomoći?

— Pomoći će mu. Izgleda da će pomoći — govorio je mirno Davna.

Vezirov račun nije tako pogrešan kao što bi na prvi pogled mogao da izgleda, iako je vrlo smeo, objašnjavao je Davna konzulu, koji je zastao u hodu.

Prvo, vezir je izbegao neposrednu opasnost, i to vrlo vešto, izigravši svoje protivnike i preduhitrivši kapidžibašu. Svet će sumnjati i govorkati. ali niko ne može ništa da kaže a još manje da dokaže. Drugo, kapidžibaša je javno nosio veziru radosne i izvanredne počasti. Prema tome je vezir bio poslednji koji bi trebalo da mu želi smrti. I oni koji su kapidžibašu poslali sa njegovom dvoličnom misijom neće smeti, bar za prvo vreme, ništa da preduzmu protiv vezira, jer bi time priznali da su imali skrivene, zle namere i da su promašili. Treće, ovaj kapidžibaša bio je čovek omražen i na rđavu glasu, melez, bez pravih prijatelja, koji je izdavao i lagao svakoga, isto kao što diše i govori, i koga nikad nisu cenili ni oni koji su se njime služili. Stoga njegova smrt neće nikoga mnogo iznenaditi, a još manje će izazvati ogorčenje ili osvetu. Za to će se postarati i njegova podmićena pratnja.