Mnogo obećanje nije nikad videlo svoga ostvarenja i mnoga vezirova naredba ostala je neizvršena, iako se vezir sam pretvarao kao da to ne primećuje. Ali vezirova dobra volja bila je nesumnjiva i očigledna. On je želio i po svojoj unutarnjoj sklonosti i iz računa, da važi kao francuski prijatelj i da to delima dokaže. Osim toga, Mehmed-pašina srećna narav, njegov neuništivi optimizam i nasmejana lakoća sa kojom je prilazio stvarima, prelazio preko svih nezgoda, uticali su već sami po sebi kao lek na Davila i davali mu snage da podnese mnoge sitne i krupne teskoće novog života.

Sada su događaji zapretili da konzulu otmu i tu veliku i jedinu pomoć i utehu.

U maju te iste godine došlo je do državnog udara u Carigradu. Selim III, prosvećeni sultan reformator, svrgnut je od svojih fanatičnih protivnika i zatvoren u Seraj, a na njegovo mesto postavljen je sultan Mustafa. Francuski uticaj u Carigradu je oslabljen, a što je za Davila lično još gore, položaj Husref Mehmed-paše doveden je u pitanje, jer je Mehmed-paša sa Selimovim padom izgubio oslonac u Carigradu, a kao prijatelj Francuza i pristalica reformi bio omražen u Bosni.

Istina, vezir nije gubio pred svetom svoj široki mornarski osmejak ni svoj orijentalski optimizam koji nije imao korena ni u čemu osim u sebi samom, ali to nije moglo nikoga da prevari. Travnički Turci, sve odreda protivnici Selimovih reformi i neprijatelji Mehmed-pašini, tvrdili su »da veziru vise noge«. U Konaku je nastala neka zbunjena tišina. Svak je gledao da se neprimetno spremi za seobu koja može doći svakog sata. I svak je, zauzet svojom ličnom brigom, ćutao i gledao preda se. I sam vezir je u razgovoru sa Davilom bio rasejan i odsutan, ali je nastojao da ljubaznošću i velikim rečima prikrije svoju nemoć da pomogne ma kome i ma u čemu.