Stizali su naročiti kuriri i vezir je slao svoje tatare u Carigrad, sa tajanstvenim porukama i poklonima prijateljima koji su mu još ostali. Davna je saznavao pojedinosti i tvrdio da se vezir, u stvari, bori isto toliko za svoju glavu koliko i za svoj položaj kod novog sultana.

Znajući šta bi za njega i njegov posao značio gubitak sadašnjeg vezira, Davil je od samog početka slao hitne poruke i generalu Marmonu i Ambasadi u Carigrad, da treba uložiti sav uticaj kod Porte da Mehmed-paša, bez obzira na političke promene u Carigradu, ostane u Bosni, jer tako rade i Rusi i Austrijanci za svoje prijatelje i jer se ovde po tome ceni uticaj i snaga jedne hrišćanske sile.

Bosanski Turci su likovali.

»Svrgnut je đaur-sultan« govorili su hodže po ćepencima, »a sada dolazi vrijeme da se očisti sve blato što se poslednjih godina nalijepilo na čistu vjeru i pravi turćijat: otići će Topal-vezir i povesti svoga prijatelja konzula, kao što ga je i doveo.« Rulja je prenosila te reči i postajala sve nasrtljivija. Konzulovu poslugu su zadirkivali i napadali. Davni su dobacivali šale i pogrde na ulici i pitali ga da li je konzul počeo da se sprema za odlazak i, ako nije, šta čeka. A dragoman je, onako crn i visok, na svojoj prgavoj kobili, gledao prezrivo i odgovarao drsko ali promišljeno: da ne znaju šta govore, da im je to mogla kazati samo neka budala, kojoj je bosanska rakija pamet popila, da su novi sultan i francuski car veliki prijatelji i da je iz Carigrada već poručeno: da je francuski konzul u Travniku i dalje »devletmusafir« i da će sva Bosna biti popaljena ako mu se ma šta desi, da dete u kolevci neće biti pošteđeno. — Davna je neprestano ponavljao konzulu da upravo sada treba nastupati smelo i bezobzirno, jer to jedino može pomoći kod ovih divljaka koji nasrću na onoga koji se povlači.